Žamor glasova za oračem.
On se ne obazire. Pusta polja.
Žamor glasova za oračem
Jedna za drugom otržu se sjenke
I kidišu u ponor ljetnjeg neba
Prolaze volovi pod nebeskim svodom.
Ničeg ponosnog na njima. I prašina gusta
kao vuneno tkanje. Škripe olovke insekata.
Vrtloženje konja, ispijenih kao
na turobnim alegorijama kuge
Ničeg blagog u njima. I sunce je u bunilu.
Selo sa mršavim psima miriše na štalu
Partijski funkcioner na vašarskom trgu
U na štalu mirišućem selu bijelih kuća
Njegovo nebo ga progoni: visoko je
i tijesno kao u minaretu.
Selo nakostriješenih krila na litici.
.
Jedna stara kuća pucala je sebi u čelo
Dva dječaka šutaju loptu u sumrak
Roj hitrih odjeka – Iznenada zvjezdano vedro
Na putu u toj trajnoj tmini. Tvrdoglavo žmirka
Moj ručni sat sa zarobljenim insektom vremena.
.Popunjeni kupe neprohodan je od spokoja.
U mraku nas žureći mimoilaze polja.
Ali pisar je dopola u svojoj slici
i putuje u isti čas i kao krtica i kao orao.
Omnia Mea 