Ars poetika III

 

Gledaj da bude jednostavno
Počupaj samo najveću travu
I neka bude savim ljudski
Kao leptir ili kamen
Koji do u beskraj nastavlja da pada

Pouzdaj se u tonove koje ne čuješ sam
Razgovor sa stablom i česmom,
Sa tihim susjedom i žeravicom
U stomaku njegovih posjetilaca

Gledaj da bude vidljiv ali nenametljiv
Kao pekara ili štogod slično od čega ljudi žive
Tvoj stih je tvoj grob i tvoj mauzolej
Tu ćeš do kraja vremena dočekivati gonetače
one koji su zalutali između dva groblja
one što su se sapleli o sebe tražeći
za njih neka bude mirisnih peciva i svega što krijepi

neka se kaže sreli smo danas mrtvog dunđera
koji lijepo hrani